VESTI

Saša Omerović – STEEL

I – UMETNOST VS. ŠUND

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ono sto je sigurno da su kompjuteri doneli mogućnost većem broju ljudi da se bave muzikom bez obzira da li znaju da sviraju ili ne znaju da sviraju neki instrument ! Po meni postavlje se pitanje ideje shvatanje muzike kao umetničkog dela i stvaralačke kreativnosti da se dostigne određeni kavalitet! Nažalost nisu krivi kompjuteri vec površne ideje,bez smisla za umetničkim izrazom!

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund je sastavni deo muzičke produkcije u širem smilu reči.Sve što se koristi kao suprotnost kvalitetu i umetnosti predstavlja opasnost da lake note postanu stvarnost i deo našeg svakodnevnog okruženja! Nažalost živimo u vremenu lošeg ukusa i nedostatka poimanja lepog !

II - ANALOGNO VS. DIGITALNO

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Mogu da primetim razliku između analognog i digitalnog zvuka, ali se postavlja pitanje da li se pravi razlika između loše i dobre muzike! Svako vreme nosi svoje nosače zvuka,međutim došlo je vreme globalne komercijalizacije i udela politike u muzičkoj produkcijišto je jako loša pojava!
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zvuk u sebi nosi preciznost i sterilni izraz muzike,matematički precizno sviranje! Ali gubi na toplini, na izražajnosti i punoći zvuka! Razlika između tranzistora i lampe je u poimanju muzike. Ja dajem prednost analogonom zvuku !

III - SNIMANJE NA TRAKU VS. SNIMANJE NA KOMPJUTER

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Programi su tu da pomognu muzičaru da dođe do prave ideje, dobrog aranžmana i da postavi pesmu na pravi način! Ali sve je zlouptrebljeno u komercijalnesvrhe,muzika je postala roba a ne umetnički izraz i glas duše!

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je do izvesne granice postići određeni kvalitet muzike ali onaj krajnji umetnički izraz nije moguće postići bez dobro odsvirane deonice na instrumentu,bez sklada muzičara i instrumenta,kada oni postaju jedno! Samo u sintezi ideje, čoveka i instrumenta muzika postaje odraz osećanja i načinživota koji oplemenjuje!

IV - SVIRANJE VS. PROGRAMIRANJE

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je samo privid muzike,loš klon i loša kopija umetnosti kao stvaralačkog duha čoveka! Svaki instrumentalista u sebi nosi poseban pečat poimanja muzike! To i jeste snaga muzike i muzičkog doživljaja koja ona ostavlja na svakog pojedinca! Za svakog muzičara muzika predstavlja život i izvor energije .

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Velike produkcije nemaju nameru da se bave kvalitetom već kvantitetom! Izbaciti novi hit koji će imati milionske preglede na Yuotube to je cilj, jer donosi novac i bogatstvo! Koga je više briga kako je nešto odsvirano,da li je to umetnost i da li je to kvalitetno! Čovek nema više vremena da živi,a kamoli da sluša muziku! Sve je instant muzika i teror muzičke pornografije!U tom pogledu kompjuter može da zameni čoveka a za posledicu imamo milione slušalaca sa lošim ukusom !

V - NOSAČ ZVUKA VS. YOUTUBE

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je planetarna komunikacija koja omogućava svakom korisniku bezbroj informacija,vesti i veliki broj različitih sadržaja! Nema nedostupnih stvari, sve je dostupno!Samim tim sve je obezvređeno! Muzika je postala slika,muzička razglednica!Više nemamo informaciju sta je original,a šta nije! U moru različitih interpretacija jedne originalne pesme autorska prava gube smisao jer svako svira sta hoće i koga hoće! Sve je dozvoljeno !

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

To je po meni Virtualna publika koja nema pravi uvid u stvaralačku energiju jednog benda! Svirati uživo i prezentovati svoju muziku u live nastupu je jedna priča a sedeti kući pored računara i preslušavati nečiji materijal je skroz druga priča! Bez interakcija sa pravom publikom na festivalima, gitarijadama i klubskim svirkama ne postoji pravi odnos prema muzici !

VI – PLAKATI I MEDIJI VS. DRUŠTVENE MREŽE

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da može ako internet preuzme tu odgovornost, odnosno ako se dobrom reklamnom kampanjom i prezentacijom dopre do velikog broja ljudi u globalnoj komunikaciji koju pruza internet!

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne garantuje, jer lajkovanje i klikom na Going ne znači da će neko doći na Vaš koncert,ali može značiti veći broj potencijalnih fanova,koji će jednog dana ipak doći na Vas koncert!

VII - BORBA ZA RNR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

STEEL ima dosta planova u 2017 godini po pitanju festivala i live nastupa! Takođe tu je i materijal za drugi album koji se polako pakuje u jednu celunu! Bend želi da opstane i da svira,jer Steel ima šta da kaže po pitanju muzike !

Branimir Lokner

STEEL "Deo sna"
(PGPRTS) 2016.
CD
Melodic hard rock - SERBIA

Beogradski sastav Steel postoji od kraja 2012-e godine,da bi kompleltiranjem postave, poslednjih godinu dana krenuli punom parom. Kao rezultat dosadašnje faze, nedavno je objavljen abum za nacionalnog izdavača "PGP RTS, naziva - „Deo sna".
U svojoj postavi Steel imaju trojicu iskusnijih članova, i dvojicu po godinama i stažu mladih. Gitarista i autor Rajko Bosioćić i bubnjar Saša Omerović su tokom perioda davnih 80 tih godina imali određene role u muzičkom životu ne samo Beograda, vcć i šire posmatrano Ex-Yu priče. Frontman grupe Branislav Bane Lazić je u odredcnim krugovima već stekao status ubedljivog vokaliste, i činjenica je da svojim načinom interpretacije u dobroj meri boji strukturu songova.


Album „Deo sna" se sastoji od 9 pesama, koje se kreću od melodic hard rock varijanti do 80's hard rock elemenata, preko classic rock i sličnih modaliteta. Ima i laganijih numera, a generalno uticaj 80's pristupa je jasan i nedvosmislen. Njihovi tro i četvoro minutni songovi su lako pamtljivi, melodićnost je vrlo izražena, a i sama produkcija, kao i aranžmani u dobroj meri su postavljeni tako, da vokal sa razlogom bude istaknut.


Nakon preslušanih nekoliko minuta njihovog opusa, stiče se jasan utisak, da je ovaj materijal dugo „živeo" u glavama aktera, da je „idejno" odavno izsviran, obrađen, i kao takav postavljen na CD.
U svojim muzičkim stavovima. Steel su jasni i direktni, i pristalice ovdašnjih opcija melodic hard rocka, koji se uz to oslanja na pomenute 80-te, imaju još jedan sastav, na čiji rad sa razlogom mogu obratiti pažnju iako je sam album muzički ujednačen, lično bih izdvojio numere: „Gde je ljubav naša" i završnu „Noćni vukovi", kao potencijalno izraženije koncertne atribute.
Steel su u diskografskom smislu pokrenuli svoju priču, videćemo ubrzo šta donosi novo vreme po njihovu karijeru.


objavio
Branimir Lokner - EX Yu, Recenzije
TMM
Time Machine Music
14 jul 2016

Branimir Lokner, music editor and reviewer from Belgrade, Serbia. He worked as a music critic beginning in 1980,[1] and has released two books about critical views oriented to former Yugoslavian artists. He writes about music, radio and TV programs/editions.He appeared as one of many supoters of Grand Production label. His criticism can be found on many webzines/sites/portals

Milan B. Popović

06.12.2015
ČELIČNI I OSEĆAJNI: na rokenrol sceni pojavio se beogradski sastav STEEL
STEEL CD STEEL / AUTORSKO IZDANJE


Na rokenrol sceni iznenadno se pojavio beogradski sastav "STEEL", koji se istoimenim debitantskim albumom, već od uvodnog komada "Znaj", izdvaja iz mase jednoličnih i uniformisanih bendova srpske i ex Yu regionalne sadašnjice. "Kako želim da te vidim, kako želim da te ponovo zagrlim" - odpočinje drugi redni zapis sa ove kompaktne diskete. Da se razumemo, ovo je melodični hard metal sa izvanrednim vokalom Branislava Lazića, poznatog kao glavog favorita u domaćim TV takmičenjima pevača talenata u kojima je stizao sve do samih super finala, a konačna nagrada i pobeda mu je za dah, izmicala, ali ne njegovom krivicom. Čini se da je saradnja sa sastavom "STEEL" ono Što je Branislavu Laziću upravo trebalo. On tu ima potpunu kontrolu na svojim vokalnim mogućnostima koje tek sada dolaze do izražaja u njegovom, rokenrol maniru, onom jedinom, kakvom samo njemu i doliči.

„STEEL" je nastao u Beogradu 2013. godine i od tada su u potrazi za što boljim i kvalitetnijim zvukom. Od početka rade na autorskim pesmama i posle dosta problema oko formiranja benda, 2015. godine su se konačno ustalili sa ovom,sadašnjom, postavom. Članovi grupe su: Branislav Lazić (vokal), Rajko Bosiočić (gitara), Petar Đukić (bas), Nikola Plavšić (klavijature) i Saša Omerović (bubanj).


Branislav Lazić (vokal) - prvi put se pojavljuje u TV emisiji 3Kdur" i dolazi do finala
sa Jelenom Tomašević. Posle 15-ak godina učestvuje u emisiji "Pinkove zvezde" gde biva prlično zapamćen i dobija veliku podršku žirija sa pesmom "Daire" od grupe „Smak".
Bosiočić Rajko (gitare) - idejni tvorac grupe i kompozitor svih pesama, od samog početka benda uz veliku podršku Omerovič Saše i ostalih članova.
Omerović Saša (bubanj) - čovek ritam sekcije i tekstopisac grupe, sarađivao je i sa grupom „Divlje Jagode".
Petar Djukić (bas) - sjajan momak neverovatno precizan sa instumentom, kao i Nikola Plavšić za klavirom.


Samo jedan od dragulja ove CD ploče jeste muzički akt "Gde je ljubav naša", posebno njen refren koji vam razbija sve vaše oklope i štitnike, svojom jednostavnošću i iskrenošću, čineći vas ranjivim i emotivno iziritiranim. Gitarski solo Rajka Bosiočića iskri i isijava u ovoj numeri po prvi put tako ubedljivo u prve tri pesme albuma „STEEL" kojeg preslušavam redom, od prve do devete pesme. „Samo ti", muzički, pa i vokalno deluje još više dinamičnije ali i kontrolisanije. Ovaj dokumenti, "Samo ti" i „Znaj", muzički, vokalno i produkcijski može se uporediti sa bilo kojim bendom koji na muzičkoj globalnoj šou biznis planeti postoji u okviru AOR žanra kome, zapravo, pripada. Fantastičan i impresivan komad, i muzički i vokalno. Lirički se pesma uklopila daje sve na svom mestu. Skoro pa petominutna pesma, moćna i energična „Samo ti", konačni je predah ovih ljutih rokenrolera. Tu dolaze do izražaja svi potencijali, svih članova grupe, pored pomenutog Branislava Lazića, vokala, preko Rajka Bosiočića na gitari, basiste Petra Đukića, umetnika za setom bubnjeva; Saše Omerovića oplemenio numere - „Ako nam je suđeno" i „Priznajem", da pobede i uspeju u svojim umetničkim namerama! I u ovoj numeri gitara Rajka B. dominira, posebno mislim na gitarske solo deonice, koji deluju poput munja koje se gromoglasno prolamaju etrom i vetrom. „Deo sna" je apsolutni komercijalni radijsko frendli" komunikacioni produkt. I kad kažem tu grubu reč -produkt- mislim u pozitivnom smislu, na finalni proizvod ove petorice sjajnih poznavalaca svojih instrumenta. Priznajem moje zablude i laži sitne - peva Branislav tako sugestivno i nastavlja - Vreme je za istinu, ostani, oprosti mi. To deluje u ovoj moćnoj baladi tako skrozirajuće da dolazite i dovode vas do duhovnog ushićenja i radosti možda i tuge, sete, kako kod koga. Završni, zatvarujći komad „Spasi me", oslonjen na temelje „Whitesnake" strujanja ukazuje na eventualne kreativne uzore ovih umetnika. „Spasi me", oni dozivaju, a vi ih na koncertnim nastupima - spasite - vašim dolaskom u koncertnu salu kada budu svirali u vašem mestu. Oni to zaslužuju, oni zaslužuju da traju i da budu podržani i spašeni! Na kraju ––krajeva, ovaj bend je jedan od retkih srpskih bendova koji svojim delovanjem spašava srpski rokenrol!

Milan B. Popović (1976) je srpski pesnik. Kritičar dnevnih novina Blic (Srbija), Dan (Crna Gora) i Fokus (BiH), kolumnista dnevnih novina Pravda, saradnik magazina Rocks, Novi magazin, Nocturne, Time out, Kontra, Sound metal, Bestseler, XZ, Butcherian vibe,Sound & Music, Hard & Heavy, Ispred dragstora, Kvartal, Književni magazin, Književne novine, Gradina, Pressing, Naše Novine, Novine beogradskog čitališta i drugih štampanih i veb redakcija. Živi u Beogradu.